Vez na teksasurucni radVez na platnu i vez na teksasu: Vez na platnu
Sto se tice veza, to mi je omiljeni rucni rad.To volim i u tome uzivam.Volim da vezem na platnu koje se moze lapo oprati iskuvati i ustirkati, jer kad se izveze neki motiv on dodje do izrazaja tek kad dobije potpuni tretman. Prvo sam naucila pokrstice, a kasnije i pravi pun srpski vez.
Motive nalazim svuda, nije mi problem da skinem bilo kakvu sliku jer mi crtanje nije strano. Takodje volim da pravim maramice sa malim slicicama, za to koristim konac za goblen, zbog tankih niti.
Od sestara, koje zive u Madjarskoj sam naucila pun madjarski vez. Taj rad je specifican po tome sto je slicica ista i sa lica i sa nalicja. Za takav rad morate biti posebno raspolozeni, a trosi se i puno konca. Njihov vez je prepoznatljiv jer u buketu u kome ima puno cveca mozete naci po neku papricicu. Vez na teksasu
Vez na teksasu, odevnom predmetu je slucajnost. Vracala sam se kuci , sipila je kisica, okliznula sam se… Nisam pala vec se docekala na koleno i tu napravila rupicu. Nisam htela da je samo zakrpim, vec mi se ucinilo da ce lepse izgledati ako na to mesto nesto izvezem. Nacrtala sam pecurke i tako je pocelo… Svake sledece farmerke su dobijale neku drugu slicicu. Bila je to Milenijumska kula sa Gardosa iz Zemuna. Nakon toga izgled Zemuna sa Dunava. Onda se to prosirilo na komsiluk , familiju ….
Videvsi kulu na mojim farmerkama, komsinica me je zamolila da njenoj cerki izvezem nesto, i tako su nastale one pecurke na minicu. Pa sledi duga teksas suknja sa ‘’ beneton ‘’ buketom ( to se mi interno salimo, jer boje podsecaju na boje koje koristi beneton). Krpila sam-vezuci raznorazne farmerke, suknje, haljine i nakon mog rada niko nije verovao da je tu nekad postojala rupica ili neko ostecenje. Kasnije su mi trazili iako nisu imali nikakvu rupicu da izvezem neku sliku ili buket…nesto posebno i licno.
Sto se tice materijala vezem iskljucivo Runolist koncem, koji trpi sve termicke obrade. Sto bi babe rekle :’’Peri - deri.’’ Mozete ga iskuvavati do mile volje, a on nece izgubiti ni boju, ni sjaj. Prilog by Aleksandra Vez na teksasu, nazad na Rucni rad
|
